NOZEMOZA

Nozemoza je bolest odraslih pčela. Uzročnik je mikrosporidija Nosema apis Zander, koja napada zid srednjeg creva kod matica, trutova i radilica, ali ponekad napada i druge organe. Bolest se javlja u akutnom toku sa velikim mortalitetom i u hroničnom toku (subklinička forma). Zander je opisao uzročnika i bolest nazvao nozemoza, ali je mnogo toga o naravi bolesti ostalo nejasno. Još su i danas, na skupovima najpoznatijih stručnjaka, mišljenja o toj bolesti vrlo podeljena. Jedni smatraju da joj se daje preveliko značenje i tvrde da su mnogi slučajevi nozemoze pogrešno dijagnostikovani, kada su zapravo upitanju druge bolesti. Drugi smatraju nozemozu bolešću koja nosi najviše štete pčelarstvu i koju treba suzbijati oštrim veterinarskim merama. U novije vreme smatra se da uzročnik nozeme otvara vrata ulaska u organizam pčele uzročnicima drugih bolesti, prvestveno virusnih i da one čine veće štete nego sama nozemoza. Bolest je raširena svuda u svetu. Kroz smanjenje prinosa meda i propadanjem celih pčelinjih zajednica, uzrokuje velike gubitke pčelarima. To se posebno odražava i na štetu u celim ekosistemima koji su vezani za pčele.
Glavni izvori nozeme su:
  • voda na nehigijenskim napajalištima pčela,
  • saće uprljano izmetinama bolesnih pčela i
  • med u koji su dospele spore.
Unutar košnice mlade pčele dolaze u dodir sa sporama uzročnika nozemoze u izmetima bolesnih pčela. Bolesne pčele izbacuju izmet u košnici u doba kad ne postoje uslovi za češće izletanje iz košnice, kao što je to zimi ili za vreme dugotrajnih kiša. Tokom lepog vremena čak i teže bolesne pčele izbacuju izmet i izvan košnice. Tokom aktivnog perioda pčele žive vrlo kratko, izmena naraštaja radilica je veoma brza, pa to usporava razvoj bolesti. Razvoju bolesti pogoduju nagle promene temperature, slaba paša, uzimljavanje pčela sa nekim vrstama meda kao što je med medljikovac, slabe pčelinje zajednice, uznemiravanje pčela zimi, duge zime bez lepih dana za pročisne izlete pčela, često otvaranje košnica i dugotrajni pregledi zajednica, kao i intezivno pčelarenje sa čestim seljenjem pčelinjih zajednica. Krajem zime i u rano proleće udeo bolesnih pčelinjih zajednica kao i pojedinih pčela unutar zajednice je najveći.
Znaci bolesti
Znaci bolesti uočavaju se na starim pčelama. posle zimovanja, pčelinje društvo slabi, a ponekad ugine i matica. Trbuh bolesne pčele je naduven i kada se pritisne izbaci bledosiv izmet. Ako se izvuku creva pčele, onda je srednje crevo beličaste boje, dok je kod zdrave pčele ružičasto. Zaražena matica manje nosi jaja, što se odražava na smanjenju legla i na sakupljanju hrane. Tačna dijagnoza može se postaviti tek labaratoriskim ispitivanjem. U tu svrhu potrebno je poslati na ispitivanje oko 30 pčela iz svake košnice posebno. Uzimaju se uginule pčele i one koje pokazuju znake bolesti.
Lečenje
Ova bolest se uspešno leči antibioticima.
LEK PROTIV NOZEME

Популарни постови са овог блога

EVROPSKA TRULEŽ LEGLA

Većina pčelara ne smatra evropsku trulež ili kugu legla posebno opasnom iako to nije baš sasvim tako. Ova zaraza nije još dobro objašnjena iako je opisana pre američke truleži. U uginulim larvama mogu se naći nekoliko vrsta bakterija, ali sve govori u prilog tome da naučnik L. Bejli (L. Bailey) sugerisao novo ime Streptococus pluton. Evropska trulež ima sezonski karakter i javlja se uglavnom u proleće a ređe u drugoj polovini leta. Nekada nanese znatne štete pčelinjem društvu uzrokujući gubitak većeg procenta larvi. Ovo pčelar može primetiti, a ponekad zbog brzog uklanjanja uginulih larvi od strane pčela, bolest ostane nezapatena. Ovo oboljenje je takođe zarazno, ali izgleda da dolazi samo do izražaja pri nepovoljnim uslovima za opstanak pčelinjeg društva. To se događa u proleće kada u okvirima ima dosta otvorenog legla a malo pčela koje proizvode hranu za larve. Isto se može dogoditi ako su pčele i leglo izloženi nekoj vrsti stresa, kao što je seoba pčela na oprašivanje nekih kultu...
Прикажи све

O LEČENJU PČELA

Слика
PRISUSTVO LEKOVA U MEDU ZA LJUDSKU ISHRANU NIJE DOZVOLJENO! 1. LEČENJE VAROZE Osnovno tretiranje pčela protiv varoe sprovodi se u jesen. Tada je prilika da se varoa svede na minimum tretiranjem u više navrata u avgustu (septembru), kao i u oktobru kada se izvede svo leglo. Početkom marta vrši se dopunsko zimsko tretiranje protiv varoe ako jesenje nije bilo dovoljno. Uslov za ovaj tretman je povoljna temperatura, tj. da pčele ne budu u klubetu i da aktivno rade ( vrbova i maslačkova paša). Među tretman se sprovodi između dve glavne paše, radi suzbijanja razvoja varoe. U koliko se pčele ne čiste od varoe u toku jedne sezone varoa će uništiti društvo, tj. toliko će ga iscrpiti da će uginuti u toku zime. Dešava se da pčele bežeći od varoe napuste košnicu. Svaku seriju tretmana treba vršiti drugom vrstom leka, jer varoa stvara rezistenciju na lekove, ako se primenjuju lekovi sa istom aktivnom materijom. Kod nas se primenjuju lekovi na bazi aktivne materije amitraz, koja je kanceroge...
Прикажи све

KREČNO LEGLO

Ovo oboljenje pčelinjeg legla izaziva gljivice Ascosphera apis koja predstavlja organizam sa razdvojenim polovima i kod koje se stvaraju spore samo onda kada dođe do spajanja sa micelijom suprotnog pola. Micelije su dugi končasti organizmi bele boje i zbog toga uginula larva pčele ili truta liči na krečno belo grudvicu. Telašca u kojima se formiraju spore i slute za širenje bolesti imaju sivo zelenkastu boju. Zbog toga se u košnici javljaju dve vrste mumificiranih larvi: bele i sivo-zelene. Pošto gljivicama napadnute larve postaju mumificirane, postepeno se sasušuju i kao takve ih pčele tolerišu u ćelijama ili izbacuju na podnjaču i izvan košnice. Uvid u intenzitet zaraze zavisi i od ponašanja pčela radilica. Ako pčele brzo uklanjaju uginule larve, onda se i izvor zaraze smanjuje sa jedne strane a sa druge strane pčelaru je teže da proceni negativan uticaj bolesti. Interesantno je napomenuti da do pre dvadesetak gođina krečno leglo nije predstavljalo neku veću opasnost za pčelinja d...
Прикажи све