Pčelarski kalendar

PRISUSTVO LEKOVA U MEDU ZA LJUDSKU ISHRANU NIJE DOZVOLJENO! 1. LEČENJE VAROZE Osnovno tretiranje pčela protiv varoe sprovodi se u jesen. Tada je prilika da se varoa svede na minimum tretiranjem u više navrata u avgustu (septembru), kao i u oktobru kada se izvede svo leglo. Početkom marta vrši se dopunsko zimsko tretiranje protiv varoe ako jesenje nije bilo dovoljno. Uslov za ovaj tretman je povoljna temperatura, tj. da pčele ne budu u klubetu i da aktivno rade ( vrbova i maslačkova paša). Među tretman se sprovodi između dve glavne paše, radi suzbijanja razvoja varoe. U koliko se pčele ne čiste od varoe u toku jedne sezone varoa će uništiti društvo, tj. toliko će ga iscrpiti da će uginuti u toku zime. Dešava se da pčele bežeći od varoe napuste košnicu. Svaku seriju tretmana treba vršiti drugom vrstom leka, jer varoa stvara rezistenciju na lekove, ako se primenjuju lekovi sa istom aktivnom materijom. Kod nas se primenjuju lekovi na bazi aktivne materije amitraz, koja je kanceroge...

Ova bolest nastaje na leglu ako se ono nеdоvоljnо zagreva ili se naglo izlozi hladnoći. Javlja se najčešće u proleće kada iznenada zahladni paelp moraju da obrazuju klube. U sredini klubeta leglo je pokriveno i dobro se zagreva. Međutim, izvan klubeta, gde pčela nema, larve su izložene hladnoći i uginjavaju. Uginulo leglo je po pravilu bez mirisa. Kad se pogled aram, u sredini se vidi nepromenjeno i dobro razvijeno leglo, a na krajevima uginule larve. Do prehladjenog legla dolazi i onda kada strada veliki broj pčela. Mali broj pčela ne može dovoljno da hrani i zagreva leglo pa ono zbog toga strada. Ukoliko pređeaio leglo nije posledica neke druge bolesti (nozemoze, američke kuge legla), čim otopli, stanje se u pčelinjem društvu normalizuje. Radi što bržeg oporavka društva potrebno je suziti plodište i prihranjivati pčele.

Bolest organa za disanje odrasluh pčela, koju uzrokuje krpelj grinja Acarapis woodi . Ova grinja ovalnog oblika, razvija se u grudnim trahejama koje se nalaze u osnovama krila. Tu se hrani sokovima iz pčelinjeg organizma te razara krvne sudove, što dovodi do nekroze pojedinih delova traheja. Najviše stradaju traheje oko krila. Grinje žive isključivo u pčelinjem telu i van tela brzo propadaju. Uzročnik se prenosi od jedne pčele do druge. Zato je zaraza najintezivnija zimi, dok se pčele nalaze u zimskom klupku, pošto tada pčele ne izlaze iz košnice, grinje ispune traheje i najveće uginuće pčela je u proleće. Znaci bolesti Bolest se može pojaviti u svako godišnje doba, međutim najizraženija je u proleće. Pčele pokušavaju da polete, a pošto su im stigme (dušni otvori) začepljene i nemaju dovoljno vazduha, padaju na pod košnice i pred košnicu. Tada imaju oborena krila i trepere njima. Kada se primeti grinjavost, potrebno je poslati na labaratorisko ispitivanje 30 do 50 pčela. Istovremeno...

Do zaražavanja larvi dolazi u starosti do četiri dana. Virus se razmnožava sa porastom larve tako da ona ugine pošto se ispravila u ćeliji. Ćelija sa naduvenom i vodljivakom larvom koja je promenila boju od belo-sedefaste na sivo prljavu često je poluotklopljena. Promenom boje na crnu smanjuje se infektivnost virusa u vodljikavoj masi. Izazivač ove bolesti legla je virus šestougnone forme, veličine od 28 nm. Virus se najviše nalazi u citoplazmi masnog tkiva larve. Zaražavanje larvi vrši se preko hrane, jer virus opstaje i u odrasloj pčeli koja zbog toga brže stari nego što je to slučaj sa zdravim jedinkama. Mešinasto leglo je rasprostranjeno po celom svetu pa se s vremena na vreme javlja i kod nas u Jugoslaviji. Ovde se ne smatra nekim većim problemom za napadnuta pčelinja društva, iako može dovesti do značajnog slabljenja proizvodnih pčelinjih zajednica, naročito onda ako se pojavi u društvu sa evrorskom a ponekad i američkom truleži legla. Zapnženo je da gubitak legla može ići i pr...

Nozemoza je bolest odraslih pčela. Uzročnik je mikrosporidija Nosema apis Zander, koja napada zid srednjeg creva kod matica, trutova i radilica, ali ponekad napada i druge organe. Bolest se javlja u akutnom toku sa velikim mortalitetom i u hroničnom toku (subklinička forma). Zander je opisao uzročnika i bolest nazvao nozemoza, ali je mnogo toga o naravi bolesti ostalo nejasno. Još su i danas, na skupovima najpoznatijih stručnjaka, mišljenja o toj bolesti vrlo podeljena. Jedni smatraju da joj se daje preveliko značenje i tvrde da su mnogi slučajevi nozemoze pogrešno dijagnostikovani, kada su zapravo upitanju druge bolesti. Drugi smatraju nozemozu bolešću koja nosi najviše štete pčelarstvu i koju treba suzbijati oštrim veterinarskim merama. U novije vreme smatra se da uzročnik nozeme otvara vrata ulaska u organizam pčele uzročnicima drugih bolesti, prvestveno virusnih i da one čine veće štete nego sama nozemoza. Bolest je raširena svuda u svetu. Kroz smanjenje prinosa meda i propadanje...

Varoza je opasna bolest larvi, lutki i odraslih pčela koju izaziva krpelj varoa - Varroa Jacobsoni (Oudemans). Prvi put je primećena 1904. godine na indijskoj pčeli (Apis indica) sa koje je prešla na medonosnu pčelu (Apis mellifica). Na medonosnoj pčeli utvrđena je 1958. godine u Japanu, 1959. u NR Kini, a 1964. godine u SSSR-u. U periodu od 1973. do 1980. godine proširila se u Evropi (Bugarska, Rumunija, Jugoslavija, DR Nemačka, SR Nemačka, Turska, Grčka itd.) Kod nas je utvrđena krajem 1976. godine kod Dimitrovgrada. Postoje lokaliteti gde nije utvrđena ova bolest, ali se može sa sigurnošću pretpostaviti da će i tamo doći do zaražavanja pčelinjih društava. Uzročnik Varoa je krpelj iz familije Varroidae, vidljiv golim okom. Odrasla ženka je duga od 1,00 do 1,77 mm, a široka od 1,55 do 1,99 mm. Njeno telo je ovalno i spljošteno, pokriveno hitinskim omotačem - štitom, tamnosmeđe (kestenjaste) boje. Celo telo krpelja obraslo je tankim dlačicama i sitnim kukama pomoću kojih se drži za...

Većina pčelara ne smatra evropsku trulež ili kugu legla posebno opasnom iako to nije baš sasvim tako. Ova zaraza nije još dobro objašnjena iako je opisana pre američke truleži. U uginulim larvama mogu se naći nekoliko vrsta bakterija, ali sve govori u prilog tome da naučnik L. Bejli (L. Bailey) sugerisao novo ime Streptococus pluton. Evropska trulež ima sezonski karakter i javlja se uglavnom u proleće a ređe u drugoj polovini leta. Nekada nanese znatne štete pčelinjem društvu uzrokujući gubitak većeg procenta larvi. Ovo pčelar može primetiti, a ponekad zbog brzog uklanjanja uginulih larvi od strane pčela, bolest ostane nezapatena. Ovo oboljenje je takođe zarazno, ali izgleda da dolazi samo do izražaja pri nepovoljnim uslovima za opstanak pčelinjeg društva. To se događa u proleće kada u okvirima ima dosta otvorenog legla a malo pčela koje proizvode hranu za larve. Isto se može dogoditi ako su pčele i leglo izloženi nekoj vrsti stresa, kao što je seoba pčela na oprašivanje nekih kultu...

Svaki pčelar, i onaj koji misli da se bavi pčelarstvom kao hobijem ili profesionalnim zanimanjem, treba da bude načisto sa tim da je američka trulež legla najopasnija pčelinja bolest u svetu. Ovo je izrazito zarazna bolest koja, ako se ne suzbija, može uništiti pčelinje društvo i proširiti se na druge košnice u istom i drugim pčelinjacima. Što je najgore, sa pojavom zaraze u pčelinjem društvu dolazi do inficiranja opreme i svih pčelinjih proizvoda. Uzrok ovome je što izazivač američke truleži, bakterija poznata po latinskom imenu Bacillus larvae , u procesu svoga razmnožavanja formira spore koje se mogu godinama i decenijama održavati na opremi i u pčelinjim proizvodima. Zbog svega ovog, američka trulež legla je kod nas uvršćena u one zaraze domaćih životinja koje se po zakonu obavezno suzbijaju. Raširenost američke truleži Ovu pčelinju bolest, srećemo u svim krajevima naše zemlje. U poslednje vreme sve je veći broj slučajeva ove bolesti. Ranije se smatralo, posebno su to isticali ...

Ovo oboljenje pčelinjeg legla izaziva gljivice Ascosphera apis koja predstavlja organizam sa razdvojenim polovima i kod koje se stvaraju spore samo onda kada dođe do spajanja sa micelijom suprotnog pola. Micelije su dugi končasti organizmi bele boje i zbog toga uginula larva pčele ili truta liči na krečno belo grudvicu. Telašca u kojima se formiraju spore i slute za širenje bolesti imaju sivo zelenkastu boju. Zbog toga se u košnici javljaju dve vrste mumificiranih larvi: bele i sivo-zelene. Pošto gljivicama napadnute larve postaju mumificirane, postepeno se sasušuju i kao takve ih pčele tolerišu u ćelijama ili izbacuju na podnjaču i izvan košnice. Uvid u intenzitet zaraze zavisi i od ponašanja pčela radilica. Ako pčele brzo uklanjaju uginule larve, onda se i izvor zaraze smanjuje sa jedne strane a sa druge strane pčelaru je teže da proceni negativan uticaj bolesti. Interesantno je napomenuti da do pre dvadesetak gođina krečno leglo nije predstavljalo neku veću opasnost za pčelinja d...

DREN ( Cornus mas )     IVA PLANINSKA ( Salix caprea )    BELA VRBA SREBRNASTA ( Salix alba ) TUJE ( Thuja ) JOHE ( Alnus ) BADEM ( Amygdalus communis ) KAJSIJA ( Prunus armeniaca ) DŽANARIKA ( Prunus mirabolana ) TISA ( Taxus baccata ) TOPOLA ( Populus ) BRIJESTOVI ( Ulmus ) JAVOR ( Acer negundo ) ZOVE, BZOVE, BAZGE ( Sambucus ) DIVLJA TREŠNJA ZREMZA ( Prunus padus ) JASENOVI ( Fraxinus ) BRESKVA ( Prunus persica ) ŠLJIVA ( Prunus domestica ) KRUŠKA ( Pirus communis ) TREŠNJA ( Prunus avium ) VIŠNJA ( Prunus cerasus ) JABUKA ( Malus domestica ) DUNJA ( Cydonia vulgaris ) TAMARIKA ( Tamarix ) DIVLJI KESTEN ( Aesculus hippocastanum ) BREZA ( Betula alba ) BREKINJA ( Sorbus ) PAULOVNIJA ( Paulovnia imperialis ) BAGREM ( Robinia pseudoacacia ) GLEDIČIJA, TRNOVAC ( Gleditschia triacanthos ) KISELO DRVO, PAJASEN ( Ailanthus glandulosa ) JELA ( Abies alba ) SMRČA ( Picea excelsa ) BOROVI ( Pinus ) ARIŠ ( Larix ) BUKVA ...

ORLOVI NOKTI, KOZJA KRV BADEM MAHONIJA CRNI TRN VRES VELIKI RUŽMARIN CRNJUŠA VRESAK LESKA OBIČNA RIBIZLA SURUČICE, SPIREJE ŠIMŠIR OGROZD JORGOVAN DRAČA ŽEŽILJA, ŽESTIKA, ZESTILJ ŽUTIKA, ŠIMŠIRIKA, OCETKA KRKAVINA, PSODRENI ZANOVJETI AMORFA, ČIVITNJAČA DIVLJA RUŽA, ŠIPAK KADULJA, ŽALFIJA BISERAK BRUSNICA BOROVNICA ŽUTILICA PASJAKOVINA, KOZJAK MALINA KUPINA,OSTRUGA LOZICA VRIŠT BRŠLJAN KARLOPTERIS PLANINKA OBIČNA

GLOGOVI

SLAČICA CRNA GORUŠICA PALAMIDA, OSJAK CIGANSKO PERJE, SVILENICA TIKVA, BUNDEVA, BUČA LANILIST ČEŠLJUGA KRASTAVAC HELJDA DUBAČAC VODOPIJA STRIČAK ŠVEDSKA DETELINA BELA DETELINA DUNJICA, HMELJASTA DETELINA PERSIJSKA DETELINA KORIJANDER, PAPRICA LUCERKA GRAHORICA ESPARZETA GORUŠICA ŽALFIJA POLJSKA, KADULJA LEKOVITA MAJČINA DUŠICA TURČINAK, BULKA MAK POLJSKA ILI DIVLJA ROTKVA KANTARION, GOSPIN CVET BOREČ, KRASTAVICA MAŽURAN PAPRIČNJAK, DIVLJA PAPRIKA PLAVI ČKALJ MLAĐA PLUĆNJAK JAGORČEVINA, JAGLIKA SASA GOROCVET CESTOSLAVICA LJUBIČICA PODBJEL MRTVA KOPRIVA MASLAČAK ULJANA REPICA-KUPUSNA OGRŠTICA-SUPERICA LISTIČINA LAVANDA DINJA LUBENICA PAMUK DUVAN METVICA, KONJSKI BOSILJAK BELI BOSILJAK IVICA, URODICA GAVEZ POTOČNJAK, VRBICA ZLATNICA, ČELEBI GRANA VRESAK MALI ŠAFRAN VISIBABA MIŠJAKINJA PROCEPAK, DIVLJI ZUMBUL LEDINJAK, ZLATICA KUKUREK SUMARICA, BREBERINA SLEZ CRNI FACELIJA CRVENA DETELINA ZVEZDAN KOKOTAC, ŽDRALJIKA SUNCOK...